Zlatko Pangarić

G. V. F. Hegel - NAUKA LOGIKE

(BIGZ, Beograd 1976.)

Kod Hegela me je uvek fascinirala terminologija prepuna prostornih odnosa i pojmova kao što su: neodvojenost, srozavanje, iščezavajući, sadrži, nalazi, odnosi, prelazi, prožimaju, parališu, unutar, van, pripada, prelaz,, čistoća, nerazličitost, prazno, puno, neodvojivi, kretanje, itd., itd.

Dakle, sa tim rečima natopljenim ''sadržajem'', tj. značenjem ovoga sveta, Hegel je opisao/postigao zadivljujuću apstraktnost

Želeo sam da ovde na jednom gotovo banalnom primeru (malog obima) pokušam prikazati problematiku prvog dela Hegelove Logike (prelaz kvaliteta u kvantitet) koji je važan za razumevanje njegovog celokupnog sistema, kao i za poznavanje/upoznavanje njegove metode. Naravno, ovaj prikaz treba shvatiti uslovno, tj. treba ga shvatiti kao pomoćno obrazovno štivo.

Prvi odsek ODREĐENOST (KVALITET)

''razlika (između bića i ništa je) prazna, svako od njih oboje jeste na isti način ono neodređeno'' (Nauka logike, str. 95.).

Biće Ništa

jednostavno jednostavno
besadržajno besadržajno
neposredno neposredno

sjedinjavanje (prelaženje)

biće › ništa

nestajanje

ništa › biće

nastajanje

Itd.

Počećemo sa interpretacijom koju je predložio i sam Hegel u ''Filozofska propedeutika'', Grafos, Beograd 1985., str. 104.

Prvo dva citata:

''Određeno…biće jeste takvo, koje se odnosi prema drugom biću; ono je sadržina koja stoji u odnosu nužnosti sa drugim sadržajem, sa celim svetom.'' (Nauka logike, str. 89.)

''Opstajanje je postalo određeno biće, naime neko biće koje je u isti mah u odnosu prema nečemu drugome, dakle prema svom nebiću.'' (Nauka logike, str. 102)

Njiva je postala od šume (u odnosu je prema šumi kao svom nebiću).

Njiva je određeno biće.

Njiva opstoji po sebi tako što se obrađuje da ne bi postala šuma .

Njiva je nešto po sebi ali je i odnos prema drugom, jer bez šume ona ne bi bila njiva – i obratno.

Njiva stoga ima granicu, konačna je. ''Promeniti njenu granicu kao njive značilo bi pretvoriti je, na primer u šumu.'' (Propedeutika, str. 104.)

To kako je njiva povezana sa šumom , kako je po sebi, i kako je tim drugim (šumom) određena, jeste njeno trenutno svojstvo ili stanje. Granica njive nije stoga neko prestajanje nego pripada njivi po sebi.

Po svome kvalitetu, po onome po čemu jest, njiva je stoga podvrgnuta menjanju (može postati šuma, i zatim ponovo njiva, itd.).

Menjanjem se uklanja trenutno svojstvo ili stanje njive, i time uopšte može ukloniti i samo menjanje.

Njiva dakle ostaje njiva ali ovoga puta je to jedna njiva jer je isključen odnos prema drugom, prema šumi i ostao je samo odnos prema sebi.

Isključen je odnos prema drugom, prema šumi, i postavljaju se, ili se nalaze, mnoga ''jedna'', postavljaju se mnoge njive.

Te mnoge njive se međusobno ne razlikuju jer su njive.

Jedna njiva odbija druge njive (jer se razlikuje od drugih njiva) ali ih i privlači (okuplja) jer su mnoge njive, mnoga Jedna.

Razlika između jedne njive i mnogo njiva, ili razlika među njivama, se time može ukinuti a razlika prelazi u određenje kvantiteta. Dakle, ono po čemu se njive sada mogu razlikovati jeste njihov kvantitet ili veličina.

Drugi odsek VELIČINA (KVANTITET)

Kvantitet njive ne pripada njenoj prirodi pa je to jedna indiferentna razlika jer promenom veličine njive ona ostaje njiva.

Itd.

Zapažanje

Posle ovakve interpretacije ne mogu se oteti utisku da misaoni (dijalektički) razvoj samo klizi preko sadržaja sveta. Ne razvija se dijalektički sama stvarnost (njiva i šuma) nego se dijalektički razvija shvatanje te stvarnosti (to se vidi na mestima gde sam rekao ''može'' – ali i ne mora, to je poenta!). Konačno, shvatam da je ta Hegelova dijalektika samo jedan od mogućih ''opisa'' stvarnosti. Možda je najpotpuniji, najlepši, ali ne i jedini.