Filozofija i naše vreme

Skoro da se golim okom vidi da je filozofija demodirana i da ne uspeva da sebi pribavi neku pozitivnu konotaciju - skoro niko je ne spominje u nekom pozitivnom smislu. Pitanje koje predlažemo za prvu debatu na ovom sajtu je jednostavno: Kako je došlo do toga? Mi smo društvo koje je do "juče" živelo u jednom filozofskom sistemu u kome se jedna vrsta filozofije izučavala kao nešto "što se mora znati", ali su se, verovatno uz otpore, skoro stalno štampale knjige raznih filozofskih pravaca. Posledica toga je da mi nismo društvo bez filozofskih knjiga - čak i danas, filozofska produkcija uveliko prevazilazi prisustvo filozofije u javnosti, što je verovatno posledica inercije. S druge strane, možda je ovaj utisak proizašao zbog neke vrste iščašenja u vremenu, a ne iz zapažanja o nekoj njegovoj trajnoj tendenciji. Kopču sa filozofijom mi još uvek imamo - da li ćemo je iskoristiti?

Kao šlagvort za raspravu evo jednog razmišljanja. Jedna od poštapalica koje se danas često čuju je i ona kako "svako ima svoje mišljenje". Kao da su mišljenja čekala da ih svako od nas pokupi sa neke virtuelne police i kao da se to na kraju i desilo. Sada svako ima svoje mišljenje pa argumentaciju, pitanja i razgovor može da shvati kao pokušaj da mu se njegovo mišljenje oduzme, da mu se dodaju neki novi okviri i aspekti koje on nije birao na početku. Oni koji argumentišu možda žele da i oni imaju naše mišljenje, a mi njihovo, da se stvaraju neka zajednička ili nova mišljenja. A to možda podseća na neki komunizam mišljenja. Bilo kako bilo, problem postoji, a mi očekujemo vaše mišljenje o tome. Mejl: kovlad@drenik.net

Milutinovic Vladimir

U uvodnim stavovima teksta Filozofija i naše vreme postavljeno je osnovno pitanje o suštini vremena u kome živimo. Njegova osnovna karakteristika je sadržana u sveopštoj trivijalizaciji i banalizaciji svakodnevnog života: ovo vreme očigledno nema potrebe za filozofskim odgovorima i ozbiljnim misaonim uvidima. Duhovnost, a samim tim i misaonost su duboko potisnuti i filozofija nema istinskog prostora za svoje dublje utemeljenje i uvažavanje. Vladimir Milutinović s puno prava kaže da smo živeli u jednom filozofskom sistemu u kome se marksistički način mišljenja branio kao ideološki idejni izraz jedne političke koncepcije. Danas toga više nema, jer niko gotovo više i ne pomišlja da društvo treba da postoji i počiva na određenom sistemu vrednosti i korpusu političkih ideja koje u svojoj krajnjoj konsekvenci imaju suštinsko filozofsko utemeljenje. Smatra se da je svako pozivanje na određene ideje i   filozofske koncepcije obično gubljenje vremena jer živimo u vremenu pragmatizma i   univerzalne racionalizacije. Ovde govorim prevashodno o političkoj sferi i verujem da ona ima odlučujući uticaj na ukupni društveni život. Veliki problem je i u tome što u našem savremenom društvu ne postoji više intelektualna zajednica sposobna da artikuliše određeni sistem vrednosti, a samim tim i određeni korpus ideja. Ne treba zaboraviti da je u to prokazano socijalističko vreme država finansirala časopise iz oblasti društvenih nauka. To je ta inercija o kojoj Vlada Milutinović govori, ali ta inercija gotovo više i ne deluje. Veliki je problem što je u ovom vremenu   reč izgubila svaku vrednost i smisao - zato i najumnije misli ostaju marginalizovane i bez ikakvog odjeka. Sistem zasnovan na korpusu marksističkih ideja branio je svoju ideološku osnovu i bez obzira što je pribegavao vulgarizaciji  on je bio veoma osetljiv na bilo koje iskakanje iz dobro utvrđene ideološke dogme. Možda je suvišno lamentirati nad nedostojnim vremenom, ali ne može se prenebregniuti činjenica da i dalje pevamo u pustinji. A problem je u tome što se pustinja nezaustavljivo širi.  

Marinko M.Vučinić