Dulić i Dačić državnim novcem plaćali novinske tekstove
16.01.2012
Piše Ekipa Pištaljke
U postupku revizije poslovanja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja i Ministarstva unutrašnjih poslova, Državna revizorska institucija otkrila je da je državnim novcem plaćano objavljivanje tekstova preduzeću Ringier u čijem sastavu posluju dnevne novine Blic i Alo.
Tako je ministarstvo Olivera Dulića Ringieru 2010. i početkom 2011. platilo 47.200.000 dinara, dok je Dačićev „ceh“ bio 590.000 dinara. Osim šokantne činjenice da su ministarstva plaćala medijima za objavljivanje tekstova, revizori su utvrdili i da su Dulić i Dačić prekršili zakone. Dulić je prekršio Zakon o o javnim nabavkama (članovi 7 i 20) i Zakon o budžetskom sistemu (član 57), a Dačić Zakon o budžetskom sistemu (član 56).
Kako je utvrđeno postupkom revizije, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je sa izdavačkim privrednim društvom Ringier sklopilo ugovor za istraživanja, za šta inače ovo preduzeće nije registrovano. Osim usluga istraživanja, Ringier je po ugovoru imao obavezu da ministarstvu pruža i usluge objavljivanja rezultata istraživanja u dnevnom listu Blic i u dnevnom listu Alo a „u cilju korišćenja rezultata istraživanja od strane celokupne javnosti“ (član 3. Ugovora).
Ugovorena je naknada za usluge u iznosu od 40.000.000 dinara bez PDV-a, i plaćanje u jednakim mesečnim ratama na osnovu faktura za pružene usluge koje se ispostavljaju do 5. u mesecu za prethodni mesec. Ugovor je zaključen na određeno vreme, sa primenom od 15.03.2010. godine do 15.01.2011. godine.
U 2010. godini Ringier je ispostavio deset računa, na ukupan iznos od 47.200.000 dinara, koji su zaključno sa 31.12.2010. godine plaćeni u ukupnom iznosu od 42.480.000 dinara sa PDV-om, te je u saldu iskazana neizmirena obaveza u iznosu od 4.720.000 dinara, koja je izmirena u 2011. godini sa klasifikacije „očuvanje životne sredine“.
Kada je Ringier ispostavio račun na iznos od 4.720.000 dinara sa PDV-om za usluge istraživanja od 15.09-15.10.2010. i za uslugu oglasi u listu Blic i listu Alo, uz račun je priložena specifikacija troškova nastalih u toku izvršenja usluga, koja se sastoji od troškova angažovanih radnika/saradnika na projektu, obrade podataka, troškova službenog puta (troškovi dnevnica i prevoza) i režijskih troškova za navedene stavke od 30%.
Ringier je na uvid dao i spisak novinskih naslova klasifikovanih kao teme („Svetski dan zaštite ozonskog omotača“, „Za obnovu nacionalnih parkova potrebna velika sredstva“, „Britanci posadili 100 stabala na Tari“), tekstovi („Platani stižu iz inostranstva“, „Zabrana pušenja od 11. novembra“, „Drvokradice se ne plaše čuvara“, „Dulić: Srbija prečišćava samo četiri odsto otpadnih voda“), i reportaže, istraživanja („Stanari čuvaju svoj park“, „Ruglo uz pešačku zonu“, „Obrenovac prvi na svetu dobio solarni punjač za mobilne“). Revizori su zamerili što spisak nije potpisan i zaveden i naglasili da Ringier nije ispostavio nijedan račun za svoje usluge.
„S obzirom da je šifra delatnosti Izdavačkog društva Ringier: izdavanje novina, kao pretežna delatnost, a registrovano je i za usluge spoljnotrgovinskog prometa, nije potvrđena pravilnost dodele ugovora koji se odnosi na naučne usluge istraživanja i razvoja, aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja naučnih i tehnoloških inovacija, kao novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajnije izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta, na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje“, naveli su revizori i zaključili: „Imajući u vidu napred navedeno, za nabavku usluge istraživanja iz oblasti zaštite životne, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja nije moglo dodeliti ugovor po članu 7. stav 1. tačka 13. Zakona o javnim nabavkama”.
U izveštaju koji se tiče revizije Ministarstva unutrašnjih poslova, revizori su otkrili da je najveći iznos u rashodu „ostale medijske usluge” izvršen prema preduzeću Ringier – 590.000 dinara. Utvrđeno je da je isplata izvršena bez ugovora a na osnovu nekoliko dokumenata, među kojima je najvažniji akt kabineta ministra broj 01-7212/10-3 od 14.07.2010. godine kojim Biro za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova potvrđuje da je koristio usluge firme Ringier u skladu sa navodima iz fakture. MUP je Ringieru platio za tematski dodatak „kriminal” u okviru enciklopedije „Sve o Srbiji“.
Revizori su zaključili da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije moglo da izvrši isplatu, na ime sponzorstva, preduzeću Ringier, jer za to ne postoji pravni osnov, odnosno Zakon o budžetskom sistemu, a ni drugi propisi, ne daju mogućnost isplate novčanih sredstava za takve namene iz budžetskih sredstava i sopstvenih prihoda.
Hvala revizorima, ali nisu sasvim u pravu
Nećemo smanjivati plate vaspitačicama, uprkos primedbama da je po tom osnovu potrošeno čak 2,9 milijardi više, ističe beogradski gradonačelnik Đilas
Beograd je zahvalan na preporukama i sugestijama iz izveštaja Državne revizorske institucije o završnom računu gradskog budžeta, međutim, od nekih izdvajanja Beograd ne može i neće odustati. Ovim rečima je Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, juče komentarisao izveštaj DRI o trošenju sredstva iz gradske kase.
Na konferenciji za novinare Đilas je rekao da grad neće smanjivati plate vaspitačicama, uprkos primedbama revizora da je po tom osnovu potrošeno čak 2,9 milijardi više nego što je planirano. Inače, u izveštaju se navodi da je tokom 2010. godine, kod 47 revidiranih subjekata uočeno da je za plate potrošeno pet milijardi više. Najveći deo tog novca isplatio je grad Beograd. Povodom te primedbe, Đilas je istakao da je, iako to deluje kao velika suma, politika grada bila da osobe koje čuvaju decu treba da imaju plate od 35.000 do 38.000 dinara.
– Kada shvatite da to u prevodu znači da revizor smatra da plate vaspitačica ne treba da budu od 35.000 do 38.000, kao što su danas, nego na nivou od 20.000 dinara, onda svako dobronameran mora da se zapita da li možemo nekome dati decu na čuvanje i da mu za to platimo 20.000 dinara – rekao je Đilas.
Dodao je i to da postoji još nekoliko stvari od kojih grad neće odustati. Kako da ne danovac pojedinačno školama za nabavku ogreva, jer je „dosadašnji metod u kojem grad nabavlja za sve škole energente za grejanje jeftiniji i ispravniji”.Neće ukinuti ni pomoć penzionerima sa najmanjim primanjima na svaka tri meseca, što je, takođe, bila primedbi u izveštaju DRI. Zamerka revizora da u budžetu nisu predviđena sredstva za pomoć zemljotresom pogođenom Japanu prema Đilasu ne stoji, budući da grad nikako nije mogao da predvidi zemljotres.
Odbacio je i primedbu koja se odnosi na to što grad nije dao donaciju „Železnicama Srbije” za „BG voz”, navodeći da jestav grada bio da sam finansira taj projekat, zahvaljujući kome 25.000 ljudi dnevno koristi taj vid prevoza.
Iz gradske uprave „Politici” su, takođe, juče stigli odgovori na pitanja koja smo poslali još prošle nedelje povodom izveštaja DRI.
Revizori, tako, u izveštaju zameraju gradskoj upravi što u glavnoj knjizi trezora nije upisana vrednost imovine koju čine garaža sa 256 parking mesta, 529 stanova, 43 lokala i zemljište. U gradu, ipak, tvrde da u Upravi za imovinsko-pravne poslove postoje pomoćne knjige za stanove u kojima se vodi uredna evidencija. Napominju da je deo tih nepokretnosti (koji se odnosi na stanove u vlasništvu republike, gde je grad korisnik, kao i stanove za socijalno ugrožena lica, javne garaže i poslovni prostor) uknjižen u javne evidencije, dok je za deo nepokretnosti evidencija bila u toku.
U izveštaju se navodi i to da taksa za parkiranje u iznosu od 1.625 milijardi dinara nije uplaćivana na propisan račun javnih prihoda. U pisanom odgovoru „Politici” navodi se da se za parkiranje ne plaća taksa. Prema važećim propisima, za korišćenje javnog parkirališta, korisnik ne plaća taksu, već cenu – te primedba revizora ne stoji, navode gradske vlasti. Kao dokaz da su u pravu dostavljaju i mišljenja nadležnih organa (Ministarstvo finansija, Ministarstvo poljoprivrede) po kojima se gradu ostavlja mogućnost da se opredeli za za način naplate ove usluge.
U izveštaju se navodi i niz primedbi koje se odnose na proces javnih nabavki. Tako se spominje primer Sekretarijata za kulturu koji je za takozvanu zaštitu imovine platio 2,14 miliona dinara, odnosno za obezbeđenje Galerije Petra Dobrovića nije sproveden postupak javne nabavke. Ipak, u gradu tvrde da je da je tender ipak bio raspisan, a ugovor zaključen. Istom Sekretarijatu u izveštaju se zamera i to što je za usluge oglašavanja bez tendera plaćeno 708.000 dinara. U ovoj instituciji navode da od početka 2011. godine ne oglašavaju i ne objavljuju informativne oglase u sredstvima javnog informisanja, a ove usluge neće biti planirane ni finansijskim planom za 2012. godinu. Revizori su konstatovali da uz isplaćene autorske honorare nisu priloženi izveštaji iz kojih bi mogao da se izvede zaključak da su naručeni poslovi i obavljeni. U Sekretarijatu, međutim, uveravaju da su sve naručene usluge završene u definisanom roku. Istoj instituciji revizori zameraju i to što su subvencije „Beogradskoj tvrđavi” i Centru „Sava” isplaćene bez zaključenih ugovora. U Sekretarijatu obećavaju da će u najkraćem mogućem roku doneti odgovarajuće propise kojima se bliže uređuju kriterijumi za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta.
Gradonačelnik je juče odbacio i primedbe DRI o restriktivnim postupcima u javnim nabavkama, što je, kada je u pitanju asfaltiranje ulica u glavnom gradu, dovelo do smanjenja cene asfaltiranja, a samim tim i do uštede od 40 miliona evra.
On je dodao i da će grad uvek birati državne firme gde god je moguće, navodeći primer narodnih kuhinja, gde je raspodelu obroka preuzela Vojska Srbije, čime će grad ove godine ostvariti znatne uštede.
Đilas je dodao da su u prethodne tri i po godine razne stvari urađene na uštedi, pa suplate postavljenim i izabranim osobama smanjene za 20 odsto, zaposlenima u gradskoj upravi za pet odsto, ograničeno je korišćenje službenih automobila.
M. Avakumović – A. Telesković
objavljeno: 17.01.2012.
Share
