Bivši premijer Srbije i nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke Zoran Živković ocenio je da će, ko god da pobedi na predstojećim parlamentranim izborima, posledice po Srbiju biti loše. On je u intervjuu za "Dnevnik" kazao da zato građani treba dobro da razmisle pre nego što izađu na birališta, te poručio da ukoliko imaju bilo kakvih nedoumica kome će ukazati svoje poverenje, nikako ne biraju "manje zlo".
– Ne znam ko će pobediti na predstojećim izborma, ali znam da će izborni rezultat biti loš za Srbiju. Zato što ni od jedne stranke nisam čuo da ima bilo kakvu ozbiljnu strategiju. Ni Demokratska stranka, ni Srpska napredna stranka nisu još izašle pred birače sa bilo kojim projektom o bilo čemu što je važno za budućnost Srbije. Predizborna retorika se svodi na već sto puta prežvakane priče o tome ko je izdajica, ko je kukavica, ko je ovakav, ko je onakav... Mi nemamo jasnu i sprovodivu politiku ni o Kosovu, ni o pitanju decentralizacije Srbije, niti o okončanju privatizacije, budućnosti javnog sektora, smanjenju dugova države... – ocenio je Živković, koji inače poslednjih osam godina nema političku funkciju u Demokratskoj stranci.
On je dodao da to nisu samo njegove, ili ocene domaćih i stranih analitičara, već i stranih investitora.
– U situaciji kad postoji svetska ekonomska kriza, kod nas se dešava da odbijamo inevstitore da s ozbiljnijim kapitalom uđu u Srbiju. Zato, iako sam zakleti optimista, poslednjih nekoliko godina ne mogu da probudim optimizam u sebi. A, nažalost, čini mi se da i većina građana Srbije ima slično viđenje – kaže naš sagovornik.
Mislite li da se zato na ovim izborima može očekivati značajan procenat "belih listića" u glasačkim kutijama? I kakvo je vaše mišljenje o toj ideji, koju promovišu pojedine javne ličnosti?
– Kao i sve u Srbiji, i ta ideja se ili precenjuje ili potcenjuje. Precenjuju je oni koji misle da će ona sama po sebi da reši bilo šta, a potcenjuju oni koji je smatraju besmislenom i bacanjem energije. Moj predlog građanima Srbije je da bar sat vremena pre nego što izađu na glasanje razmisle o tome šta su do sad čuli i doživeli od političara koji su na izbornim listama, i ako prepoznaju nekog kome bi mogli da povere svoju i budućnost svoje dece – neka glasaju za njega. Ali, ako ne vide nikog kome bi to poverenje ukazali, onda ne treba da zaokružuju manje zlo. Jer manje zlo je i dalje zlo. I od manjeg zla nikad neće biti dobra, već može samo da nastane veliko zlo. U tom je slučaju onda najbolje da se izborni listić precrta ili da se na njemu dopiše neka poruka. I to je apsolutno legitimno i legalno.
Postoje države u kojim se ti listići posebno evidentiraju kao "bojkot listići", što je poruka političkoj eliti da građani nisu zadovoljni stanjem ni u državi ni na političkoj sceni. A ako broj "belih listića" pređe pet, šest odsto izašlih na glasanje, onda je to jasna poruka da postoji veliko nezadovoljstvo u narodu. Mislim da naši građani zato treba dobro da razmisle pre no što izađu na birališta, jer ima jedna stara srpska poslovica koja, kad se preformuliše, može da glasi: "Posle glasanja, nema kajanja”.
Da li ove vaše ocene ukazuju da nije bilo prostora u DS-u za vaš aktivniji politički angažman u toj stranci, iako ste iskazali javno takvu nameru? I razmišljate li možda o formiranju nove stranke?
– Politički aktivizam ne mora nužno da bude mesto na listi ili neka politička funkcija. Moja namera jeste da se više angažujem, što i činim jer javno ukazujem na probleme u zemlji, u pojedinim gradovima, u mojoj stranci... Ne nudim se nikom, pa ni Demokratskoj stranci. Iskreno, ne očekujem da će DS promeniti politiku pred ove izbore, odnosno da će se vratiti izvornom programu koji je formalno još važeći. A ako se ne vrati tom programu, onda, naravno, za mene nema mesta u aktivnostima DS-a. O osnivanju nove stranke danas ne razmišljam, ali to ne znači da ću posle ovih izbora i njihovih rezulatata ostati pri toj odluci. I dalje mislim da u DS-u, bez obzira što se ne slažem s njenom politikom u poslednjih sedam-osam godina, ima puno ozbiljnih i odgovornih ljudi koji mogu da učine nešto dobro za Srbiju. Nažalost, danas su ti ljudi skrajnuti. A moja obaveza prema ljudima s kojima sam gradio tu stranku i jačao je 90-ih godina, kao i prema ljudima koji su dali čak i svoj život da bi Srbiji bilo bolje, jeste da pokušam da pomognem Demokratskoj stranci tako što ću ukazivati na greške i apelovati da se vrate svojim izvornim principima.
Ako smatrate da Vlada Srbije, u kojoj dominatnu ulogu ima DS, ipak vodi politiku SPS-a, mislite li da poruke lidera socijalista Ivice Dačića da bi Srbija mogla da se okrene Rusiji, ukoliko ne dobije veće razumevanje od EU, imaju veću težinu od običnog predizbornog marketinga?
– Nemam ništa protiv toga da SPS ima pravo na svoju politiku, ali ne razumem zašto moja stranka, pored svojih jasnih programskih ciljeva, preuzima metodologiju i retoriku socijalista. Mi smo tako tokom poslednje četiri godine imali "junačenje" DS-a, gde je stranka stalno pokušavala verbalno da dokaže da je patriotska, da je državotvorna. Pa to je već dokazano, i u zimskim protestima 1996. godine i 5. oktobra 2000. godine. I nema potrebe da se dokazuje bilo kome, i ne sme da u tom praznom junačenju suzi prostor za ostvarivanje svojih ciljeva vezanih za evrointegracije. Ako vi nekom poručujete "uzmite nas, ili će nas u protivnom uzeti Rusi", pa to je smešno. Ali tužno je što to nije rekao samo Dačić, već to govore i mnogi čelnici DS-a. Pa, je li mi to sad pretimo nekome? Pretimo li Evropi i Americi? To je kao da mečku plašite praznim rešetom.
Paralelno s tim, Demokratska stranka u poslednje četiri godine sprovodi politiku podržavljenja privrede u Srbiji. U dokumentima Vlade se tako govori o sindikatima u javnim preduzećima, o platama u javnim preduzećima i državnoj upravi, o olakšicama za njih... A gde je realni sektor? I takva politika je napravila to da danas svi sanjaju da se zaposle u državnoj službi. Sve to dešava se zato što moja stranka nije vodila politiku koja je zapisana u njenom još uvek nepromenjenom programu.
Da li je samo smešno, ili možda i opasno začikavanje velikih sila, ukoliko nas to vodi do nove samoizolacije? I da li je to ono po čemu danas najviše ličimo na 90-te?
– Smešno je kad čujete da to neko kaže, ali je opasno jer to proizvodi tragične posledice. Pa mi danas već jesmo u samoizolaciji. Odnos Evrope i sveta prema nama, bilo da se radi o Kini, Rusiji, ili SAD, danas je takav da smo mi na najnižim granama.
Branka Dragović Savić
Share
