Na samom početku da kažem da se ovaj tekst neće odnositi na E-novine, Peščanik, Prvi program Radio Beograda, Radio 202 i emisiju Dizanje na radiju B92, koji su uradili koliko su mogli da se seča platana na Bulevaru spreči. Ali će se odnositi na medije koji imaju najveći uticaj na javnost: dnevnu i nedeljnu štampu i televizije. Pratio sam prvenstveno pisanje listova Politika, Blic, Novosti, Danas i Press, nedeljnika Vreme i televizija Studio B i B92. Koliko su se svi ovi mediji potrudili da u slučaju seče platana javno dobro i interes javnosti budu zaštićeni pred mogućim zloupotrebama?
Priča sa kojom su gradski čelnici i rukovodstvo JKP Zelenilo ušlo u opravdavanje seče gornjeg dela drvoreda na Bulevaru dosta je jednostavna.Po njihovim rečima, stručnjaci su utvrdili da je drveće na Bulevaru većinom trulo i da zbog toga predstavlja opasnost po građane i njihovu imovinu. Zbog toga će drvored biti zamenjen novim, modernijim drvoredom. Ova priča se oslanjala na nekoliko momenata:
1. Mišljenje stručnjaka – ovaj momenat omogućavao je čelnicima grada da odgovornost za seču prebace na struku. „Doktori za drvo“ su rekli da treba da se seče, a ne političari. U kampanji je u stvari učestvovao samo jedan stručnjak, prof. Šumarskog fakulteta Čedomir Marković. Pozivanje na mišljenje stručnjaka poslužilo je da se glasovi koji su se protivili seči diskvalifikuju kao nestručni. Kako je na početku rekao gradonačelnik Dragan Đilas, on ne može da odlučuje koja grupa građana je u pravu, nego treba da se pomenutim „doktorima za drvo“ ostavi da odluče.
2. Bezbednost građana – bezbednost, koja je narušena zbog trulog drveća, bila je krajnji argument koji je seču činio neminovnom. Ovaj argument je direktno suprotstavljao život svakog građanina i opstanak drvoreda. Gradonačelnik se pozvao na ovaj argument onda kada je objavio da grad ne odustaje od seče i pored protivljenja građana, jer „on kao gradonačelnik ne može da rizikuje da sutra nekome grana padne na glavu“. Onaj ko se protivi seči morao se suočiti sa tim da pretpostavlja drvored životima građana.
3. Novi, moderniji drvored – drvored se, dakle, ne uklanja, nego se samo zamenjuje. U oktobru će biti posađene sadnice, koje će već biti stare 6-10 godina (Č. Marković). Sadnice će brzo preuzeti svoju funkciju i biće ih više. Seče se 329 stabala, a posadiće se čak 262 sadnice više.
Mediji koje sada analiziramo strategiju Zelenila i čelnika grada u potpunosti su preuzeli kao svoju. Skoro svi tekstovi koje ćemo citirati sastoje se od tri dela:
1. Uzimanje i široko navođenje izjava i argumenata grada i Zelenila.
2. Navođenje glasova protiv, ako ih ima, uz ogradu samog medija.
3. Obaveštenja o neminovnosti seče i izgledu novog drvoreda.
Istovremeno, čitava kampanja, od najave da je odlučeno da se drvored poseče pa do kraja seče, imala je tri faze koje odgovaraju istoj ovoj trodelnoj strukturi. Te tri faze su:
1. Medijska priprema za seču (od 18. januara do 18. februara)
2. Kontrolisanje štete: obrada glasova protiv (od 18. februara do 24. februara)
3. Zamračivanje i početak seče (25. februar i dalje)
Medijska priprema za seču
Prvi tekstovi o seči drvoreda na Bulevaru pojavili su se 18. januara, u Politici i Press-u. Politika je objavila intervju sa direktorom JKP Zelenilo Radovanom Draškićem. Naslov „Nestaju platani iz Bulevara Kralja Aleksandra“1 je prvi među naslovima u prvom delu medijske kampanje koji je ukazivao na to da je seča već odlučena stvar koja je neminovna i kojoj se i zbog toga nema svrhe protiviti.
Dva pitanja u intervjuu se tiču seče. U odgovoru na prvo pitanje, Draškić izlaže prve dve tačke kampanje:
„Da, planiramo da sva stabla u tom delu bulevara posečemo.2 To je šok za koji moramo pripremiti sugrađane i objasniti im zašto to činimo. Postoji nekoliko razloga. To je najosetljiviji drvored u gradu, jer je star. Pojedina stabla imaju i po devedeset godina. Drugi razlog je bezbednost. Kad pada sneg ili duva vetar strepimo da neka grana ili drvo ne padne i povredi nekog ili uništi nečiju imovinu”.
a u odgovoru na drugo pitanje, izlaže treću tačku:
„Novi drvored biće savremeniji nego onaj u Ulici kralja Milana ili Nemanjinoj jer će biti izgrađen i sistem za navodnjavanje. Na trotoarima će biti kasete koje će sprečavati da korenje dotiče instalacije, a predviđena je horizontalna i vertikalna zaštita sadnica.
Još se nismo u potpunosti opredelili šta ćemo posaditi, ali će to najverovatnije biti neki srednji lišćari, čije krošnje kada dostignu svoj puni rast neće doticati kontaktne mreže, zgrade, semafore i od kojih će stanari manje strahovati. Plan je da posečemo oko 400 stabala, a da posadimo više od 500. Ništa se neće izgubiti na kvalitetu, naprotiv, dobiće se. Znam da će biti negodovanja Beograđana. Mislim, ipak, da će to biti dobitak za grad i građane.“
Ovaj intervju smo naveli ekstenzivno jer će se ove iste tvrdnje ponavljati u narednih 40-tak dana u skoro svim tekstovima listova koji su učestvovali u kampanji (skoro svi tekstovi se završavaju recenicama o novom drvoredu).
Posle ovih prvih tekstova u kojima je najavljena seča, u javnosti su se počeli javljati glasovi protivljenja. Na Facebook-u je osnovana grupa „Sačuvajmo beogradske platane“ o kojoj je je 27.01. izvestio Danas. U Politici je 31.01.u rubrici „Među nama“, objavljena „Molba gradonačelniku za spas platana“ koju je potpisala grupa intelektualaca. Tada je postalo jasno da je ova tema kontroverzna i da postoje različita mišljenja u javnosti i glasno protivljenje seči.
Tekstovi kojima ćemo se sada baviti, objavljeni su u periodu od 26.01. do 28.01.10.
- Politika, 26.01.10. „Drvored još pre tri godine bio u lošem stanju”3 (Podnaslov: „Platani su stari i ozbiljno ugrozeni, pokazuje studija Šumarskog fakulteta”)
- Novosti, 26.01.10 “Trulež napala stabla na Bulevaru”4
- Blic, 28.01.2010. “Platani unisteni jos pre deset godina”5
- Danas, Danas, 27.01.10. “Dve hiljade gradjana protiv sece platana u Bulevaru”6
- B92, 28.01.10 “Bulevar ostaje bez platana”7
Ovi tekstovi imaju neke zajedničke osobine:
- Naslovi i oprema teksta, po pravilu su potkrepljivali teze koje su iznosili čelnici Zelenila. Na primer, Politika donosi sliku velikog udubljenja u krošnji stabla, gde je stablo počelo da truli.8 Ova oprema je pravilo u svim sledećim tekstovima. Press je objavio sličnu sliku jednog stabla sa potpisom „Fotografije ne lažu: većina stabala na Bulevaru trulo“.9
- U tekstovima se uvek ponavljaju teze koje smo pomenuli, kao da ranije nikad nisu bile izrečene (stručnjaci su rekli da je drvored truo, opasan po bezbednost, novi drvored će biti još bolji), ali su njima sukcesivno dodavani i novi argumenti. U Politikinom tekstu navodi se da će stabla u drvoredu od Batutove do Cvetka takođe biti posečena, ali ne zato što su stara, nego zbog toga što su alergena i zbog estetske neujednačenosti drvoreda.
- Kako su novi argumenti dodavani starim (u čije se detalje nikada nije išlo) javljaju se nelogičnosti i netačnosti: na primer, u Politikinom tekstu jedan od direktora Zelenila kaže da se na presecima grana pojavila centralna trulež koja je počela da narušava statiku stabla, dok direktor Zelenila Draškić kaže da su platani radikalno orezivani svake godine, iako se to desilo samo prošle godine. Ove nelogičnosti omogućavale su da i nestručnjaci mogu da vide da sa pričom o truleži platana nešto nije u redu.
Svi ovi tekstovi rađeni su u formi izveštaja o izjavama koje su dali čelnici Grada ili Zelenila i najčešće su potpisani inicijalima. U njima nigde nema tragova logike novinara, kritičnosti ili postavljanja pitanja. Ovaj trend će se nastaviti do kraja kampanje.10 U subotu 06.02.10, Novosti su jedine izvestile o potpisivanju peticije protiv seče na Cvetkovoj pijaci i navele jedno od pitanja koje su postavili organizatori: „Kako je moguće da su stabla bolesna samo u jednom delu Bulevara (do Batutove), a u drugom potpuno zdrava (od Batutove)?“ Kako su se izjave čelnika grada i Zelenila gomilale, Facebook grupa je 16 februara postavila mnoštvo pitanja11 o platanima i taj tekst poslala svim redakcijama. Glavna postavljena pitanja, osim ovog koga smo već naveli, bila su ova: Kada će biti objavljena studija na osnovu koje je donesena odluka o seči? Koja je tačno starost pojedinih delova drvoreda? Kada se desilo da je neko drvo palo na Bulevaru? Koja je tačno priroda truleži o kojoj se govori? Kojim je tačno stablima statika narušena? Nijedan medij se do kraja kampanje nije potrudio da ova pitanja dobiju odgovore.
Kako je vreme odmicalo, a kontroverza oko platana rasla, mediji su morali da glavne teze kampanje: trulež, bezbednost, novi drvored, još više pojačaju.
Od 12.02.10. u seriji tekstova najavljuje se „generalka za Bulevar“, a kampanja u korist seče postaje zaoštrenija:
- Novosti, 12.02. „Generalka za Bulevar“12
- Politika, 13.02. „Genaralka“ u Bulevaru Kralja Aleksandra13
- 3. Press, 13.02. „Počinju radovi na Bulevaru“14
U tekstovima se podstiču dva skupa asocijacija:
1) Uz platane je sve više vezivan strah. U formi stava novinara, Novosti, na primer, navode:
„Korenje starog drveća i trula stabla predstavljaju veliku opasnost po sugrađane, ali i saobraćajnice. Šumarski fakultet uradio je, od 2005. do 2008. godine, dve studije o stanju drvoreda. Rezultati kažu da je ovaj deo najosetljiviji u gradu i da ga, zbog bolesti i opasnosti po građane i imovinu, treba obnoviti.” Čedomir Marković u istom tekstu tvrdi: „Ako ih sada ne zamenimo, postojeće drveće će se srušiti za oko deset godina i napraviti mnogo veće probleme.”. 15 U Politici je u formi novinarskog izveštaja navedeno da građani „žive u strahu” od platana. 16
2) Stabla su sve više povezivana sa bolešću. Negativna snaga reči „trulež” pojačavana je formulacijama u kojima „trulež napada stabla”. Stabla platana nazivana su „bolesnim” u više tekstova: Novosti: „Najavljeno je i orezivanje bolesnih stabala platana, na potezu od Vukovog spomenika ka pijaci Đeram.” U tekstu u Politici, Udruženje pejzažnih arhitekata navodi da su stabla bolesna i, osim toga, „izvor širenja fitopatogenih bolesti”17 U okviru teksta u Press-u objavljena je već pomenuta fotografija dela krošnje jednog stabla koja je potpisana sa „FOTOGRAFIJE NE LAŽU – Većina stabala u Bulevaru trula, oronula ili polomljena”18 I u ovom tekstu se stabla nazivaju bolesnim. Ova praksa će kasnije biti nastavljena (Politika: „Oboren prvi bolestan platan na Bulevaru”19)
Na ovaj način, platanima su efikasno pridate antropomorfne osobine. U jednom momentu je izgledalo da su platani najveća opasnost po bezbednost građana Beograda i da je njihovo uklanjanje urgentno i pitanje života i smrti. Nevreme koje je nastupilo 15. februara omogućilo je Politici da objavi izveštaj Zelenila o mnogobrojnim oborenim stablima (ne u Bulevaru) koje je Zelenilo uklonilo. S druge strane, drveće je opisivano kao staro, bolesno, prepuno rana koje ne mogu da zarastu, što je opet ukazivalo da je njihova seča neminovna.20 Kasnije je izraz „bolestan” primenjivan i na ceo drvored, što je još više potkrepljivalo tezu Zelenila.
Kontrola štete: obrada glasova protivljenja
U prvom delu februara, postalo je jasno da postoji značajno protivljenje seči u javnosti21. To je značilo da se kampanja mora preseliti na televiziju i na neki način izboriti sa tim negodovanjem. Povod za uključenje televizije je bila seča prvog platana u četvrtak 18.02.01. o kojoj je izvestio RTS, Studio B i druge televizije. Neformalno udruženje građana nastalo oko Facebook grupe „Sačuvajmo beogradske platane” u petak je organizovalo protest ispred Opštine Zvezdara koji su mediji takođe ispratili. Ovaj deo javnosti se nije mogao sasvim ignorisati. Za ovu fazu katakteristično je da se kampanja o opasnom i bolesnom drveću zaoštrava tako što se objavljuju sve drastičniji izveštaji, a sa druge strane u kampanju se uključuje i gradonačelnik Dragan Đilas, koji jasno kaže da Grad neće odustati od seče. Takođe, predsednik Odbora za životnu sredinu skupštine Srbije Čedomir Jovanović, ponudio je da se u skupštini čuju mišljenja protiv seče, tako da su sednici odbora u četvrtak 18.02. prisustvovali Jovan Ćirilov i Borka Pavićević. Na B92, u emisiji „Stanje nacije” gostovali su i odlučno govorili protiv seče akademik Mihajlo Mitrović i glumica Jelena Tinska.
Iako su mediji u ovoj fazi u velikoj meri prenosili mišljenja koja su se protivila seči, u nekom smislu je sve ipak ostalo isto. Na bilo kom mediju, tokom cele kampanje nikada nije bio suočen neko iz Grada ili Zelenila sa nekim od protivnika seče. Mišljenja protivnika seče su, čak i kada se radilo o uglednim ljudima poput Jovana Ćirilova, u Politici objavljivana u rubrici „Među nama”, a ne kao istaknut autorski tekst. Priča Zelenila i službenika Grada i dalje nije dovođena u pitanje argumentacijom koja bi poticala iz samih medija. Obrnuto, na primer, u „Stanju nacije”, novinarka je sve vreme dovodila u pitanje protivljenje seči zbog toga što ne dolazi od stručnjaka za šumarstvo. I dalje je bilo nemoguće doći do odgovora na pitanja koja su bila sporna, a studije i elaborati na osnovu kojih je donesena odluka o seči još uvek nisu bili objavljeni, a nije se činilo ni da će biti.
S druge strane, pošto su se političari uključili u priču, retorička sredstva koja su se koristila u kampanji za seču postala su raznovrsnija. U izjavi u sredu 17.01.10. gradonačelnik Đilas je ponovio glavne momente kampanje: „Za mene kao gradonačelnika je pre svega bezbednost Beograđana na prvom mestu i ne mogu da rizikujem da neko strada zato što će za dve-tri godine neko drvo da padne", ali je u vezi sastanka sa Čedomirom Jovanovićem dodao: "Moram da priznam da sam zamišljao Skupštinu Srbije kao telo gde se održavaju odbori koji bi trebalo da pomognu da se smanji broj nezaposlenih, da dođu investicije, kako da se spreče poslodavci koji ne isplaćuju socijalno i zdravstveno, kako da se borimo protiv kriminala", čime je jasno izrazio nezadovoljstvo što se proširena sednica Odbora održala.
Na ovaj način su u kampanju ušla pitanja potpuno nezavisna od samog pitanja seče platana. Branitelji platana u javnosti su već počeli da se predstavljaju kao iracionalni ljubitelji drveća.22 Mediji su počeli da sugerišu da je zbog te iracionalnosti skupština ne bavi ozbiljnijim pitanjima, stvaraju gužve na Bulevaru i ne počinju ozbiljniji radovi itd. U drugom delu kampanje objavljeno je da će drvo od posečenih grana biti donirano kao ogrev siromašnima.23 Posle sastanka članova Odbora sa Draganom Đilasom, Čedomir Jovanović je govorio kako je drvored u lošem stanju zahvaljujući politici vođenoj u poslednih 15-20 godina, sa kojom što pre treba da raskrstimo.
Taj sastanak je bio jedan od ključnih momenata u kampanji, prvesntveno zbog toga što je on trebalo da bude tačka prekida u politici koja je ignorisala javnost. Sastanak je po svoj prilici trajao dva sata, i kako su kasnije ispričali glavni akteri, na njemu je pogledana prezentacija Zelenila o potrebi zamene drvoreda, ali je i razgovarano o ceni starijih stabala koja bi bila posađena, gde su diskutovani i detalji kolika bi ta stabla bila i koliko bi to povećalo cenu radova. Posle sastanka Čedomir Jovanović je izjavio da su članovima odbora bili stavljeni na uvid fotografije i dokumenti koji su pokazali da je drvored „oboleo” i u „kritičnom i katastrofalnom stanju”. Taj utisak je bio toliko jak da se odmah prešlo na detalje o novom drvoredu.
Čedomir Jovanović i ostali članovi odbora, u toku sastanka su zaboravili na dve stvari:
- da je prezentacija koju su videli na sastanku već bila poznata protivnicima seče i da su oni postavili konkretna pitanja o najavljenoj seči posle uvida u nju,
- i, da to što su mu se obratili za pomoć, kako bi prestala medijska blokada, ne znači da su njemu prepustili da umesto njih prosudi o dokumentima vezanim za seču.
Po rečima Dragana Đilasa posle sastanka, „prisutnim građanima je data dokumentacija na uvid i ostavljena su dva dana da oni daju svoje primedbe i naši stručnjaci odgovore na njih.” Čedomir Jovanović je dodao da će ipak sva dokumentacija biti objavljena na internetu. Međutim, po svemu sudeći, građana na to sastanku uopšte nije bilo, iako je na njih eksplicitno referirano. Svakako na tom sastanku niti su bili, niti su bili pozvani, Jovan Ćirilov, Olga Sabo ili Miloš Živković, koji su se najviše pojavljivali u vezi sa platanima u medijima.
Pošto je Čedomir Jovanović presudio da je drvored u „katastrofalnom” stanju i izrazio žaljenje zbog nesporazuma sa građanima koji je nastao prvenstveno zbog nedostatka informacija, čekalo se da prođu najavljena dva dana do seče. U ponedeljak 22.02.10, na dan sastanka, svi štampani mediji imali su kao dodatak reklamni materijal Grada o rekonstrukciji Bulevara.24 U ovom materijalu je posebno zaoštrena glavna teza kampanje o opasnosti koja preti od drvoreda. U dva podnaslova govori se o bolesnim stablima: „Bolesna stabla – opasnost za građane”, „Nužna zamena bolesnih stabala”, dok se ispod naslova „Odlamanje trulih grana odnosi živote” navodi slučaj kada je devojka poginula posle odlamanja grane na Exit-u i slučajevi u Subotici i Vršcu. U črtvrtak 25.02 održan je sastanak u Zelenilu kome su prisustvovali članovi grupe „Sačuvajmo beogradske platane” o kome je izveštavano bez ključnih detalja iz elaborata.
U stvari, iako su elaborati objavljeni u sredu 24.02, oni do seče u petak ni u jednom mediju nisu bili objektivno komentarisani. Sve što su mediji uradili je da su prenosili istrgnute rečenice aktivista grupe „Sačuvajmo beogradske platane” koji su imali svega nekoliko sati da elaborate pogledaju, ali su ipak sabrali svoje primedbe u tekstu „11 manipulacija o platanima”25. Ovaj tekst je poslat svim redakcijama, ali ga nijedan od ovih medija nije ni objavio ni komentarisao.
Zamračivanje i seča
Dani pred seču prošli su u potpunoj medijskoj blokadi, u koju se ušlo sa stavom da je sastanak Čedomira Jovanovića i Dragana Đilasa pokazao da je seča opravdana.26 Prostesti su predstavljeni kao stav male grupe koja je podlegla vlastitim emocijama.
Sama seča je počela u petak 26.02.10. Ko je prisustvovao, zna da je taj događaj bio spoj vanrednog stanja i apokaliptičnog obaranja ogromnih stabala koja su i svojom crvenom bojom ličila na nasukane kitove na Bulevaru. Seča je počela na tri mesta odjednom, uz potpuno obezbeđenje policije koje je bilo u velikom broju. Oko trideset ljudi, uključujući poznatog muzičara Antonija Pušića27 koji je legao na ulicu i zaustavio saobraćaj, protestvovalo je na nekoliko mesta, pokušavajući da i pored policije spreči seču. Jedno od stabala ispod koga je stajalo nekoliko ljudi sečeno je iznad njihovih glava.28
Izveštaji o prvom danu pominjali su prisustvo policije i proteste ali u najkraćoj formi, tako da je događaj pokriven ali na sveden način.29 Na primer, B92 je u vestima u 7 objavila korektan prilog u kome su se videla zdrava stabla, ali ga već u vestima u 11 i 12 h nije ponovila.
Pravu prirodu medija otkrili su tek dani koji dolaze. U petak je ne samo počela seča, nego je prisutnim građanima postajalo sasvim očigledno da padaju zdrava stabla. Tada su već bili dobro upoznati i sa elaboratom. Po slovu elaborata iz 2008, od 330 stabala, koja su se nalazili na potezu rekonstrukcije Bulevara, samo je 48 bilo određeno za seču. Svih ostalih 282 nije bilo predviđeno za seču. Posle se pokazalo da je većina od tada predviđenih stabala u toku 2008. i 2009. i izvađena, tako da je manje od 20 stabala ostalo da bude izvađeno sada. Svo pozivanje na stručnjake, počivalo je na volji jednog čoveka da učestvuje u kampanji.
Protesti i pokušaji odbrane nastavljeni su i u subotu. Pošto je grupa građana rešenih da se na tome angažuju bila mala, odlučili su da se okupe na levoj strani Bulevara kod platana ispod ulice Miloša Zečevića (ispod Liona). Bili su tamo ceo dan u subotu 27.02.10 nadmudrujući se sa policijom i drvosečama iz Zelenila, tako da je na kraju dana posečeno samo jedno od branjenih stabala. Nijedan medij ih nije posetio. Za to vreme, Studio B je izvestio o potpuno nesmetanoj seči oko Vukovog spomenika, i prikazao jedan malo zacrnjeni presek kao dokaz truleži. Za medije, situacija u kojoj je bilo sasvim jasno da se seku, po elaboratu i po izgledu, zdrava stabla, nije bila povod da se o tome objavi bilo kakva vest.
I tako je i bilo. Online izdanje Danasa, na primer, nije imalo nijednu vest o seči posle uvodnog teksta koji je opisivao situaciju u petak. Online izdanje Politike i Novosti takođe. U nedelju 28.02.10. Fonet je poslao svim medijima agencijsku vest30 o tome da su se seku zdravi platani, ali se ona pojavila samo u online izdanju Blica, dok je nijedan štampani medij nije preneo. Iako je prethodne nedelje, najava seče bila „utisak nedelje” u sms glasanju, u Utisku nedelje na B92 seča nije bila ni jedan od predloga.
Bulevar, sve dok nije posečena većina drveća do srede 3. marta, za ove medije nije postojao. Ali je kampanja tekla i dalje. Blic je dan pred početak seče objavio tekst o izgledu novog drvoreda31, a zatim i anketu u kojoj se za vreme seče glasalo koja vrsta drveća bi trebalo da bude posađena.
I ovo stanje traje do danas. U nedelju 28.02. protest građana se koncentrisao oko platana 198, pored koga je stalno stražario Vladimir Živanović uz pomoć grupe koja je u subotu pokušala da spreči seču. Kada su krajem nedelje počeli da objavljuju vesti o Vladinoj odbrani platana skoro svi mediji naglašavali su da je taj platan „manje bolestan od drugih”. U stvari, platan 198 je jednako zdrav kao i 297 drugih koji su na kraju posečeni.
Do danas nijedan od ovih medija nije ni pokušao da objavi:
- da su posečena skoro isključivo zdrava stabla. Manje od 20 stabala, od 329 koje je Zelenilo odlučilo da poseče, bilo je u elaboratu iz 2008. predloženo za seču. Od toga, od 145 platana na desnoj strani Bulevara samo je 4 trebalo sada poseći po tom elaboratu.32 Sudeći po potpuno zdravim panjevima koji su ostajali iza svih stabala, njihova statika je bila u ogromnoj većini besprekorna.
- da od ovih platana nije pretila nikakva opasnost.33 Nijedno stablo nije bilo zdravo spolja, a iznutra na 1-2 m visine trulo. Stablo koje je posečeno prvo, kao dokaz o truleži drvoreda, bilo je jedino stablo koje je u deblu uopšte imalo malo truleži34. Nijedna grana koja je posečena nije se oslanjala samo na 3-5 cm zdrave osnove već ranije presečene grane. Čak i ako je bilo retkih udubljenja na takvim presecima (po mojoj proceni, to je bio slučaj sa manje od 5% preseka debljih grana), koja je trebalo sanirati, grane su se celom svojom debljinom naslanjale na zdravi deo. 100% tanjih grana je bilo zdravo.
- da čak i u opštinskim rešenjima, koja su doneta na osnovu rada komisija u kojima je kao stručnjak učestvovao prof. Čedomir Marković, kao razlog za seču svih stabala stoji samo buduće oštećenje korena koje će nastati zbog rekonstrukcije.
Osnovne tvrdnje iz kampanje – da su stručnjaci odlučili o seči, da je drvored u katastrofalnom stanju i da je opasan po bezbednost građana – tako su se pokazale kao potpuno izmišljene, lažne. Više od mesec dana, sve do danas, mediji su ponavljali protivrečne i apsurdne tvrdnje bez ikakvih pitanja.
Beograd je ostao bez svog najpoznatijeg i najvrednijeg drvoreda zbog banalne, proste kampanje obmanjivanja o njegovom stanju. U toj kampanji su učestvovali političari i službenici grada uz pomoć samo jednog profesora Šumarskog fakulteta koji je tendenciozno prikazivao rezultate vlastitog istraživanja.
Preseci platana su se pokazali zdravi, ali je presek stanja društva koji je izašao na videlo povodom seče pokazao da je ono mnogo trulije od drveća.
Svi mediji koji su deo sistema, odnosno, koji imaju bilo kakve prihode od reklama, propustili su da izveste o činjenicama i da brane javno dobro i ineteres javnosti da participira u odlučivanju o gradu. Nijedna nevladina organizacija, uključujući i sve koje se bave ekologijom, nije izdala ni saopštenje kojim bi ustala u odbranu javnog interesa za zdravijom životnom sredinom. Nijedna stranka nije ustala u odbranu platana iako se seči protivio veći deo javnog mnenja. I oni su između građana i finansijskih interesa izabrali ovo drugo. Stanje demokratije u ovom vremenu pokazala je činjenica da se demos u ovom slučaju sveo najpre na oko 100, a onda na 30 ljudi. Samo je toliko ljudi bilo spremno da se aktivno odupre samovolji i manipulacijama vlasti.
Ako bi naše medije stavili u poziciju Buridanovog magarca, oni bi jeli samo sa plasta privatnih interesa, dok bi plast javnog dobra ostavili potpuno netaknut. Ukoliko želimo da se ovakvi slučajevi uništavanja prirode i nasleđa ne ponavljaju moraćemo da izmislimo nove medije, koji bi bili ustrojeni na potpuno drugačiji način od postojećih i bili u stanju da izveštavaju o onome što se stvarno dešava.
Za kraj, dva citata političara iz ove kampanje, koji pokazuju sav njen apsurd:
Dragan Đilas: „Ne znam nikog normalnog koji može da poseče drvo ili uništi jedno živo biće iz sopstvenog hira ili ne znam kog razloga“
Čedomir Jovanović: „Kada bi se svakom problemu u Srbiji pristupilo sa ovoliko ozbiljnosti sa koliko smo mi pristupili problemu seče platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, Srbija bi bila mnogo bolja zemlja za život“35
Fusnote
