Prvobitni plan Zelenila da se platani na Bulevaru Kralja Aleksandra zamene nekom drugom vrstom drveća nije se ostvario. Na Bulevaru će opet biti platani. U međuvremenu, platani su prerasli svoju ekološku dimenziju i postali jedno od važnijih političkih pitanja u zemlji. Poslednja vest je da upravo kupovinom novih platana domaći tajkuni pokazuju da su „društveno odgovorni“ braneći se od optužbi sa najviših mesta da nemaju legitimitet i da ništa ne vraćaju društvu. Ali, sve to ne nailazi na željeni odjek u javnosti. Pošto verovatno ima onih koji ipak ne znaju sve detalje oko slučaja Bulevar, ovde ćemo napraviti malu rekapitulaciju onoga što se dosada dešavalo.
- Seča platana na Bulevaru obaviće su u okviru rekonstrukcije ove ulice koja će koštati 1.7 milijardi dinara. I to bez radova na postavljanju vodovodnih i toplovodnih cevi, čak i bez same seče platana, koje su obavila gradska preduzeća. Na tenderu je pobedila firma Balkan gradnja.
To bi sve bilo u redu da ova ponuda nije bila za oko 600 miliona dinara viša od drugoplasirane ponude na tenderu.
- Ovaj tender je izveden po pravilima Evropske banke za obnovu i razvoj koja je finansirala i druge velike projekte kao što je obnova Gazele i gradnja mosta na Adi.
To ne bi bilo čudno, da u zemlji ne važi Zakon o javnim nabavkama. Gradski čelnici, međutim, kažu da se u ovim slučajevima taj zakon ne primenjuje. Što znači da je ispalo da su interna pravila jedne banke snažnija od državnih zakona.
- Danas na Bulevaru preovlađuje mehanizacija firmi Inter-cop (Šabac), Elita-cop, Beo-operative i mnogih manjih firmi.
I to bi moglo da se razume, da ponuda koja je bila niža nije odbačena zbog toga što je ponuđač planirao da angažuje puno podizvođača i, doduše, što prethodni posao nije završio pre roka.
- U okviru oglasa „Dar za Bulevar“ ponovljena je tvrdnja da su platani morali da se poseku jer su bili „neizlečivo bolesni“.
Moguće je da stabla budu bolesna, ali je problem što sada već precizno znamo kakvo je bilo stanje drvoreda na Bulevaru. U elaboratu iz 2008 godine, skrivanom do pred sam početak seče, za lečenje je bilo predviđeno 285 platana (jedan od njih jjoš uvek stoji), a za seču samo 14.
- Kada je odbio mogućnost da se platani ne poseku, gradonačelnik nam je poručio da je njemu „bezbednost građana na prvom mestu i da on ne može da dozvoli da neko sutra strada kada se neko stablo sruši“. I da su stručnjaci odredili da se platani poseku.
Ta bi briga mogla da se razume da upravo stručnjaci nisu predložili seču samo 14 stabala, a upravo bi oni valjda predložili da se seku ona stabla koja ugrožavaju bezbednost, pošto je to njihov posao.
- Platani su isečeni, a seča je pokrivena odlukama koje su opštine donosile nekoliko dana pred seču, prepravljajući prethodno donesene odluke. Pošto naše vlasti sve rade po zakonu, verovatno su pribavili i odobrenje Gradskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.
I tu ne bi imalo šta da se prigovori ni vlastima ni sekretarijatu, da isti taj sekretarijat u aprilu 2009. godine nije doneo rešenje u kome je pisalo: „Pri rekonstrukciji kolovoza, tramvajske pruge i kontaktne mreže voditi računa o drvoredima, odnosno pojedinačnim stablima, postojeća stabla se ne smeju ukloniti, već je potrebno iskopavanje zemlje obaviti ručno, kako bi se sačuvao korenov sistem. Izuzetno, seču pojedinih stabala može odobriti nadležna organizaciona jedinica gradske uprave“ (rešenje 501.2-46/ 09-V-04, od 13 aprila 2009. godine, Gradski sekretar Goran Trivan).
- Opštinska rešenja o seči doneta 12, 17. i 19. februara, kada je jedan platan već bio isečen (18 februara), a seča ostalih odlagana samo zbog protivljenja javnosti, najpre su odobravala samo seču onih stabala koja su predviđena po elaboratu, a onda je u istom rešenju ova odluka preinačena u prilog seče svih stabala. Razlog koji je naveden bilo je „oštećenje korenovog sistema“ koje će nastati u toku rekonstrukcije Bulevara.
Ovo bi takođe mogao da bude opravdan razlog. Mada je možda trebalo poslušati gornju preporuku Sekretarijata za zaštitu životne sredine. Međutim, iako to nije urađeno, ovaj razlog za seču postao je još sporniji kasnije kada su iskopani veliki rovovi pored platana koji su ipak ostavljeni na delovima Bulevara. Ovi rovovi, verovali ili ne, nigde nisu prekidali korenje. Izgleda da se koren platana mahom prostire u dubinu i uošte ga nema po površini.
- Kada su platani sečeni, Zelenilo je tvrdilo da će na Bulevaru biti posađeno 262 drveta više (ukupno 591) nego što je bilo pre seče. To bi bilo dobro, ali već posle mesec dana, direktor Zelenila je rekao da će ipak biti posađeno samo 402 platana jer će se saditi drveće debljine 10 cm, dok je prethodna brojka važila za drveće manjeg obima.
To je OK, ako nije bilo predviđeno da platani rastu. Trenutno aktuelna brojka je 483, ali nikad se ne zna.
- Na konferenciji za štampu u skupštini Grada povodom odluke da se platani ponovo zasade na Bulevaru rečeno je da je platan „ekološki najzdravije drvo“, koje najbolje podnosi gradske uslove.
To je lepo rečeno, ali su te činjenice o platanima mogle lako da se pronađu na internetu i onda kada su u pripremi seče platani opisivani kao drvo nepodesno za grad, alergeno, podložno štetočinama, preveliko, koje ometa saobraćaj.
- Platani su pre seče opisivani kao „potpuno truli“.
Međutim, komisija koja je pregledala posečena debla 2/3 stabala svrstala je u prvu kategoriju drveta. Licitacija najavljena za kraj maja još nije održana.
- Kako vreme odmiče, radovi se na Bulevaru privode kraju na desnoj strani ulice. Već su gotovi neki trotoari i parkinzi.
To bi se sve moglo pozdraviti. Međutim, problem je u tome što na desnoj strani Bulevara nigde nije ostavljeno mesto za drveće, upravo za najavljenih 483 platana. Čitava desna strana Bulevara uskoro će osvanuti potpuno završena, ali bez mesta za drveće.
- Sad se vi pitate o čemu se radi, zar istovremeno u Zelenilu donatori ne čekaju u redu da uplate novac za platane? Kako kažu radnici na terenu, predviđeno je da se prvo sve uradi bez mesta za drveće, a da se onda u oktobru to raskopa i na ta mesta ugrade kasete za drveće.
I to bi se još i mooooglo razuuuuumeti, ali problem je što je seča opravdavana time što je to najbolje napraviti sada da se ne bi naknadno raskopavala ulica. Sad će se u oktobru raskopavati ulica napravljena pre 2 meseca.
- Kada je opisivan novi moderni drvored koji će zameniti stari, rečeno je da će biti omogućeno savremeno navodnjavanje drveća, sistemom „kap po kap“.
Za sad se taj sistem za navodnjavanje na Bulevaru ne vidi, takoda će i on verovatno biti postavljen kasnije.
- Neposredno pre seče platana, kada je na sastanku sa predstavnicima republičkog Odbora za zaštitu životne sredine navodno odlučeno da će se saditi stabla „punog obima“, rečeno je da će društveno odgovorne kompanije biti pozvane da pomognu u kupovini novih sadnica. Kasnije se došlo na ideju da ispod svakog drveta stoji pločica sa natpisom „Donirao: taj i taj“ (dozvoljene su i ljubavne poruke). Ali, pošto oko 50 platana, uključujući i platan 198, nije posečeno, a predviđeni su za seču po prvobitnom planu, možda bi ispod njih trebalo da stoji natpis „Sačuvao od Đilasa: taj i taj“.
- Kao što se može videti na sajtu Zelenila kao društveno odgovoran prvi se pokazao Dragan Đilas, heroj, koji je donirao 3 sadnice platana, odnosno, 300.000 dinara.
To bi se moglo pohvaliti da prethodno Đilas nije odlučio da se poseče 300 platana starih 80 godina.
- Gradonačelnik na Bulevaru neće biti sam. Pošto je Džordž Kluni, pardon, Boris Tadić ocenio da su domaći tajkuni nepristojno bogati i da nisu društveno odgovorni, članovi kluba „Privrednik“, kupili su 37 sadnica platana. Među donatorima su kompanije Alco Group, Hemofarm, Fashion&CO, Ju point, Jugodrvo, Comtrade, MK Group, SCP Beograd, Delta, Diners Club Beograd, ITM Group, Nelt, Apatinska pivara, Cappa Star, Uni Group, Petrobat-AVIA, Beohemija i Luka Beograd.
To je OK, međutim, predsednik Boris Tadić nije rekao „drvored srpskih tajkuna“, nego „most srpskih tajkuna“.
- Čedomir Jovanović je pred seču izjavio: „Kada bi se svakom problemu u Srbiji pristupilo sa ovoliko ozbiljnosti sa koliko smo mi pristupili problemu seče platana u Bulevaru Kralja Aleksandra, Srbija bi bila mnogo bolja zemlja za život.“
Takva rečenica bi bila u redu, ako Čedomir više ne planira da se kandiduje na izborima.
Slučaj platana važan je upravo zbog toga što kada sve ovo znate možete da shvatite odnose među društveniim akterima i u kolikoj meri se sistem integrisao. Zašto o svemu ovome ne možete da pročitate ništa u glavnim medijima? Zašto nijedna stranka ne sme da ukaže ni na jednu od ovih činjenica (DSS je pokušao da se proslavi kada je sve bilo gotovo)? Zašto sve ekološke organizacije okreću glavu od seče? Tu imate sve: kontrolisane medije, političare u službi tajkuna, navodnu opoziciju, nezavisno civilno društvo koje brani opšti interes.
Platani su zanimljivi i zbog toga što, za razliku od drugih slučajeva, šta je istina nije sakriveno u papirima, nego se svaki dan može videti na Bulevaru. Sve činjenice koje smo naveli javno su dostupne i svi mogu da ih znaju. Pa ipak, sva je prilika da će u Zemlji PR-a sve ostati isto. U oktobru možemo očekivati naslove „Veličanstven dar Beogradu“ i „Bulevar nikad lepši“.
U međuvremenu, na Bulevaru je 35 stepeni u hladu...
A, da – nema hlada.
