| |
 Sada, pored ovog starog sajta, postoji i novi filozofija.info napravljen u naprednijoj tehnologiji. Većina tekstova sa ovog sajta preneta je na novi, i rasporedjena po nesto izmenjenim rubrikama. Novi tekstovi su samo na novom sajtu.
A novi sajt nalazi se ovde. |
| |
| Nove knjige |
 Knjiga se može naći u knjižarama IPS i manjim knjižarama u Beogradu, u knjižari na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu po najpovoljnijoj ceni. Sajt Utopije takodje nudi online naručivanje.
Može se naručiti i pouzećem preko ovog sajta. Cena je 300. din + ptt troškovi. Posaljite svoju adresu na mail@filozofija.info sa kratkom naznakom da želite da vam knjiga Postideologije bude poslata pouzećem.
Isto: Vladimir Milutinović: Kratka istorija filozofije |
| Prva filozofija |
| Vladimir Milutinović: Mit o zajedničkom fondu |
 Ovakve priče nekada su imale sličnu ulogu koju danas, na primer kod Žižeka, imaju filmovi: one treba da pojmovni svet povežu sa emocijama koje se javljaju u situacijama u kojima se možemo zamisliti. Mana mitova je u tome što oni ne objašnjavaju o čemu se zapravo radi: dobro – svetlo sunca je bolje od mraka pećine, ali šta to tačno znači izaći iz pećine, šta je to u našem životu? |
| Osvrti i prikazi |
| Slobodan Antonić: Fenomen nevidljive ruke (prikaz knjige Postideologije) |
 Knjiga Vladimira Milutinovića kritikuje upravo takav pogled na svet, tu ideologiju globalnog kapitalističkog poretka. Kako bi je razlikovao od klasičnog liberalizma, Milutinović ovu ideologiju zove «libertarijanizam» ili «radikalni liberalizam». On kaže da je u pitanju «prećutna ideologija koja proizilazi pre svega iz (...) logike sistema». |
| |
| Milica Vesković: Prikaz knjige Postidelogije |
| U ovom našem postmodernom dobu u kojem istoriji preti da bude prevladana, granicama da budu razorene, a čovečanstvu da postane jedinstveno, čini se da su, kao nikada ranije, stvoreni uslovi za neometano kontempliranje i napredak ka istini koja će biti zajednička za svakog, bilo kojoj društvenoj grupi da pripada. |
| |
| Srdjan Damnjanović: Izazovi i granice hakerske etike |
 Peka Himanen (rođ. 1973) stekao je globalnu slavu istraživanjem smisla tehnološkog i informativnog razvoja. Hakerska radna etika, etika stvaralaštva i radosti, najveći je duhovni izazov protestantskoj etici, koji se pojavio na horizontu informatičkog doba, veruje Himanen. Finski filozof vešto ukršta logiku, filozofiju religije i tehnologiju, objašnjavajuću genezu savremenih vrednosti i jednog novog životnog stila. Ideja hakerske etike je uzbudljiva, provokativna ali i problematična. |
| |
| Vladimir Milutinović: Fukoov poredak diskursa |
 Prikaz knjige „Poredak diskursa“ Mišela Fukoa, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Karpos Books (prevod Dejana Aničića) počećemo problemom početka diskursa, a ne poretka diskursa. I sam Fuko se u ovom predavanju, koje je bilo njegovo pristupno predavanje na Kolež de Fransu, suočava sa ovim problemom. Evo šta on kaže: „Želja kaže: „Sama ne bih volela da stupim u ovaj rizični poredak... |
| Primenjena filozofija |
| Alen Badju: Demokratsko društvo nije pravedno |
 Filozofija ima dve osnovne osobine. Najpre, ona je diskurs koji je nezavisan od položaja ljudi koji ga stvaraju. Filozofija nije diskurs kralja, sveštenika, proroka ili nekog boga. Nema nikakve garancije za filozofski govor od strane transcedencije, moći ili sakralnih funkcija. Filozofija pretpostavlja da je potraga za istinom otvorena za sve. Filozofska misao ne vodi brigu o subjektivnom iskazu, nego o objektivnoj doslednoj reči. Filozofija je diskurs koji se iz sebe samog legitimiše. Ovo je nema sumnje demokratska osobina. |
| Slavoj Žižek: Sadašnjost je opasnija nego što izgleda |
 Moramo se s ovim složiti: posrijedi je zapravo budućnost međunarodne zajednice - nova pravila koja će je regulirati i koja će odrediti novi svjetski poredak. A retroaktivno gledano, jasno je da je drugi irački rat bio znak američkog poraza, njihove nesposobnosti da glume globalnog policajca. SAD su jednostavno akumulirale previše slučajeva “nepristojnog ponašanja” koje ih diskvalificira za ovu ulogu: izvršile su pritisak na druge države (kao što je Srbija) da predaju svoje osumnjičene ratne zločince Haaškom sudu, dok su brutalno odbacili i samo pomisao da sud bude nadležan i za američke državljane itd. |
| Petronije Lazić: Uloga dosade u svakodnevnom životu |
| Jer ako je nama postalo dosadno, ko će smisliti nesto zabavno?Nepismeni, ili oni što rade 12 sati dnevno da nadmaše šefa i posle samo spavaju, neće smisliti niko, a kad su stvari prepuštene same sebi onda idu najgorim mogucim tokom - a upravo tako i idu.Kako je uopšte došlo do situacije da negativna selekcija traje hiljadama godina i na kraju proizvede ovo? |
| Klaus Tevelajt: Logično, radikalno, kriminalno |
| S primedbom Karla Krausa „O Hitleru mi ništa ne pada na pamet”, levičari nikad nisu znali šta bi. Hitlera vide na svakom ćošku, a i ideje im napadaju um. Oni napadaju i vojno, kad im avioni stoje na raspolaganju i jedan „Balkan”, na kom se tzv. ljudska prava drugačije sriču. Ovog puta je Milošević taj koji u misaonim napadima levih, kao i desnih zapadnjaka mora da zauzme Hitler-Sadam mesto, kao što i kosovski Albanci moraju da budu materijal za ulogu žrtve genocida. Vojno svrstavanje za njih automatski znači čin naknadnog ubijanja Hitlera. Ubiti Hitlera – stara je levičarska želja iz snova kao i pacifistička trauma: ovog puta smo mi saveznici koji bombarduju Hitlera-monstruma, inkarnacija nove humanosti. |
| |
| Mirko Sebić: 11 teza o (drugačijoj) vojvodjanskoj politici |
 Sve te figure i žanr sličice o kotobanjama punim žita, belom 'lebu, štrudli sa makom i rinfajšlu, «o Vojvodini kao o lokomotivi za Evropu», «o najrazvijenijem delu države», «o žitnici...», idu dobrano na živce. To je jezik koji u sebi nosi neku skrivenu imperijalnu drugost i skovan je da bi kao mobilizacijski poklič poveo u obnovu i izgradnju neke nove države i naravno nove elite. Dakle, takve metafore, izrazi i figure su pogrešan jezik koji ne komunicira ni sa kim osim možda sa nadmenošću onih koji ga uz doboše izvikuju. |
| Vladimir Milutinović: Beleške o filozofiji partikularnog |
| Povod je „filozofija Panonije“. Tu su spojene dve stvari od kojih je jedna – filozofija – prima facie univerzalna, a druga partikularna – Panonija. Može li se to dvoje: Univerzalno i Partikularno spojiti i kakve su posledice? Sam postupak u filozofiji nije sasvim uobičajen, na primer pre će se govoriti o filozofiji egzistencije ili filozofiji uma („Istraživanje o ljudskom razumu“) gde su oba elementa u sintagmi univerzalna, u neku ruku. Ali ovde imamo nešto drugo, nešto eksplicite univerzalno kao što je filozofija (doduše, to ćemo tek videti) i nešto eksplicite partikularno kao što je Panonija ili Vojvodina. |
| |
| Vladimir Milutinović: Post-mediji |
 Vreme koje sada živimo prilika je da ponovo razmislimo o svojim predstavama o medijima. Kao i u drugim oblastima, zajednički imenitelj ovih misli može biti da sloboda ne peva onako kako smo mislili u godinama pre 2000. da će pevati. Tada, u devedesetim, teorija medija je bila jednostavna: sa jedne strane su bili državni mediji koji su nastavili formom iz socijalizma, s tim da su sadržaj promenili za nacionalistički. Ostali mediji nastavljali su u stvari san iz osamdesetih o slobodnim medijima koji se naprosto bore za univerzalne, zajedničke vrednosti o kojima državnim medijima još niko nije javio. |
| Svi tekstovi |
| Razgovori |
| Mladen Dolar, Alenka Župančić: Nismo čuvari buržoaskih snova (Vreme) |
 Ideologija čiste ekonomije je počela sa rušenjem Berlinskog zida kao realno postojeća alternativa kapitalističkoj ekonomiji. I to sa tim velikim parolama o kraju ideologija i kraju istorije… što nije ništa drugo do nov oblik ideologije – ideologije koja tvrdi da smo sada napokon izvan svake ideologije te da se svet meri samo još po prirodnim zakonima ekonomije. Ovo je trenutno najdominantniji oblik ideologije protiv koje se treba boriti svim topovima, i problem ekonomije apsolutno repolitizovati. |
| Vladimir Milutinović: Žižek u Beogradu |
| Slavoj Žižek: Mera prave ljubavi je: možete da uvredite onoga drugog (Intervju iz 2001.) |
 Ovde mi je potrebno da sebi postavim jednostavno habermasovsko pitanje: kako možemo da u našem iskustvu pronađemo osnovu za univerzalnost? Ja ne prihvatam ovu postmodernu igru da svako do nas nastanjuje poseban njegov ili njen partikularni svet. Ja verujem da univerzalnost postoji. Ali ja ne verujem u neku apriornu univerzalnost fundamentalnih pravila i univerzalnih pojmova. Jedina prava univerzalnost kojoj se možemo približiti je politička univerzalnost. Koja nije solidarnost u nekom apstraktnom idealističkom smislu, već solidarnost u borbi. |
| Slavoj Žižek: Današnje vreme je vreme za aktivne (Politika) |
| Slavoj Žižek: Nevidljivo nasilje (Intervju za list La Repubblica) |
| Alen Badju: Opelo za evropsku levicu (Intervju za Tageszeitung) |
 Francuzi su prošle godine izabrali Sarkozija za predsednika i to čini se sa oduševljenjem. Kako to objašnjavate?
Prethodni predsednik, Širak, postao je simbol stagnacije i neodlučnosti. Ovaj novi, nemirni, izaziva utisak da svakog dana donosi odluke, da se svega dohvata i da ga ima svuda. Dublji razlog je taj što Sarkozi u Francuskoj otelovljuje promenu epohe. On je čovek koji dolazi nakon komunista i golista. |
| |
| Naomi Klajn: Telesni šok (Intervju) |
 Šta ste mislili pod naslovom vaše nove knjige Doktrina šoka?
Doktrina šoka je filozofija koja je dirigovano donošenje odluka na najvišim nivoima vlade u SAD i u mnogim drugim zemljama. To je filozofija za ljude čija je politička agenda toliko nepopularna, da se ne može nametnuti pod normalnim okolnostima. Mora postojati neka vrsta šoka ili telesnog udara ka društvu – rat, teroristički napad, prirodna katastrofa – koja čini da ljudi izgube tlo pod nogama, izgube svoju orijentaciju. Kao posledica tog šoka, vi možete progurati kroz politički program ono što inače ne biste mogli. To je centralni princip doktrine šoka, koju ja takođe zovem „kapitalizam katastrofe“. |
| |
| Prva filozofija |
| Zlatko Pangarić: Moral |
 Bitno je shvatiti da se ''kompletan'' opis neke situacije mora dati i sa ''jeste'' i sa ''treba'' stavovima/normama. Naučni stavovi/opisi stoga nisu ''kompletni'' ako se u njihovu problematiku ne uključi i etika. Konačno, možemo tvrditi da je upravo etika ono što kompletira opis, daje mu smisao. U tom smislu nauci zaista treba i filozofija. Dakle, nauka je npr. pronašla nuklearnu energiju ali tom opisu/znanju treba dodati šta treba raditi sa tom energijom a šta ne treba, itd. |
| Zlatko Pangarić: G.V.F. Hegel - Nauka logike |
| Kod Hegela me je uvek fascinirala terminologija prepuna prostornih odnosa i pojmova kao što su: neodvojenost, srozavanje, iščezavajući, sadrži, nalazi, odnosi, prelazi, prožimaju, parališu, unutar, van, pripada, prelaz,, čistoća, nerazličitost, prazno, puno, neodvojivi, kretanje, itd., itd. |
| Nils Verber: Bodrijar i hiperrealnost |
| Svi tekstovi |
| Filozofski život: Intervjui, prikazi i osvrti |
 Tekst koji sledi još jedan je u nizu povodom gostovanja Slavoja Žižeka, slovenačkog filozofa i psihoanalitičara, u Beogradu, 22. marta u 12 sati, u Kulturnom centru Beograda, gde će predstaviti knjigu Istraživanje realnog (izdavač: Akademska knjiga iz Novog Sada, 2008; prevod Milan Brdar; moderator: prof. Časlav Koprivica, urednik biblioteke Epimelia). Nakon toga, u 14 sati, sledi projekcija dokumentarnog filma Perverzni vodič kroz bioskop (režija: Sofi Fines (Sophie Finnes), gl. uloga Slavoj Žižek). Vladimir Milutinović. Žižek u Beogradu |
| Alen Badju: Rat protiv Srbije |
| Srđan Damnjanović: Tolerancija iznad svega |
| Vladimir Milutinović: Prikaz knjige Fragmenta philosphica I |
| Svi prikazi |
| |
| Kulturni apriori |
| Svetislav Basara: Laž i besmisao u Srbiji |
 To je samo umetnička istina. Ali u zemlji laži i izmišljotina drugih istina jednostavno nema. Onaj drugi Dabić, koji je na nagovor Branka Kukića trebalo da se pojavi u knjizi, nije Karadžić. To je posleratni predsednik opštine Požega. Čovek čvrste ruke. O njemu bi trebalo napisati drugu knjigu. Ali nema potrebe. Za knjigama, to sam hteo da kažem. >>ceo tekst |
| |
| Kratka istorija filozofije |
 Stranice su napravljene prema knjizi Vladimira Milutinovića Kratka istorija filozofije koju je izdala Utopija. Štampano izdanje se može nabaviti u većim knjižarama u Beogradu i Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, i kod izdavača na telefon 011/303-7880, radnim danom od 10 do 14 časova. Knjigu možete naručiti i pouzećem preko ovog sajta: Pošaljite nam narudžbu sa vašom adresom na mail@filozofija.info Cena knjige je 400 din. + ptt troskovi.
Kratka istorija filozofije |
|
| Razno |
|
| |
| |
